Rađanje Majke

Autor: Sanja Vučić U kategoriji: Buđenje svesti Komentara: 0 Pregledi: 465

Sadašnji trenutak

Prvi put sam postala majka 2011. godine kada sam na svet donela dečaka, mog viteza Tonija. Bila sam oduševljena tim savršenstvom, netaknutim, neuprljanim i neiskvarenim bićem. U meni se javilo jedno novo osećanje koje je bilo jače od svega što sam ikada osetila. Osetila sam sunce koje počinje da isijava iz mene i jedina uloga tog sunca je bila da štiti, greje i čuva ovo malo biće. Ja više nisam bila ja. Ja sam postala Majka, postala sam Boginja, Kreatorka Života i ja više ne pripadam sebi. Pripadam tom suncu, tom majčinskom instinktu i toj ljubavi koja ima potrebu da se širi i umnožava.

Sve se promenilo. Sa njim sam se i ja rodila ponovo i kretali smo oboje ispočetka i morali smo toliko toga da naučimo zajedno. Ali odakle početi? Danas smo preplavljeni sa informacijama sa svih strana. Priručnici, savetovališta, rodbina, internet... Kome verovati? Sa svih strana sevaju upozorenja, strahovi, šapati koji ti se uvuku u podsvest kao crv.
"Jao nema ti spavanja!"
"Pa jel ti beba plače? A kažeš ne plače. Čekaj, čekaj, videćeš"
"Jao čekaj da počnu grčevi"
"Čekaj da počnu zubići"
"A pa čekaj čekaj da počnu da puze, trče"... i tako, žamor oko tebe je sve glasniji a tebi prvo dete, boli te celo telo, bole te grudi, nisi spavala danima, stomak ti se oklembesio bez kontrole, podočnjaci kao u rakuna... Dolaze ljudi, čestitaju ti, raduju se... Cela familija bi isti dan da ti dođe, a ti još uvek nisi ni u svom telu kod kuće a moraš da se baviš sa svima njima i još da upoznaješ novo biće koje je stiglo bez uputstva za upotrebu. Tako sludjena od svega toga, dolazim do granice ključanja pa kreće: "eto, to je postporođajna depresija".. Samo ti lepe etikete, strahove i šta se događa? - Počinju bebi grčevi, počinje sve ono što su ti ubacili u glavu i čega sam se plašila.
Prvih nekoliko nedelja mi je bilo najstrašnije. Posle nekoliko dana ne spavanja, me hvatala panika i na samu pomisao: "Ovo će da traje, tek je počelo". Kako bih pomislila to, dobijala bih blagi napad anksioznosti i svi ti glasovi bi krenuli još jače da naviru, pa pitanja, samopouzdanje... Sve se to mešalo u meni, a onda me je puklo u jednom momentu sve ono što sam čitala o Moći sadašnjeg trenutka, o Prisutnosti... Sve što sam čitala ali nikada istinski nisam uspela da primenim - sada mi je bila prilika.
Da bih živela u Sadašnjem trenutku morala sam da pustim sve iz prošlosti i budućnosti. Da pustim planove, ambicije, strahove. Da ne razmišljam više šta bi moglo da se dogodi, koja opasnost vreba iz kog grma, da li ću spavati ili neću spavati... Ne znam šta me čeka, ali znam da ako budem gajila strahove da ću se pre ili kasnije upoznati sa njima.

Sve što je bitno je Ovde i Sada. Moje dete i ja kao njegova majka. Sve što ja jesam, preneću na njega i preuzela sam odgovornost za svoje misli i osećanja. Živela sam svaki trenutak Prisutno. Nije više postojao strah od bola. Kada dodje do bola, dišem, gledam sebi da pomognem što više i znam da će pre ili kasnije da prođe. Nije postojao strah od toga da li će moje telo ikada više biti isto. Prihvatila sam svaku striju, svaki višak, svaku novu oblinu i počela da posmatram to kao šare jedne Ratnice, Boginje i Majke. Prihvatajući sebe i sve promene sa kojima se suočavam, moje samopouzdanje je raslo i sve lakše i sigurnije sam se transformisala u Majku.

Majka Priroda

U moru informacija i saveta, odlučila sam da ću da verujem sebi, svojoj intuiciji i da ću da se ugledam na najstraiju Majku - Majku Prirodu. Ona mi je postala vodilja, inspiracija i uzor. Moje putovanje ka njoj je počelo.

Nove spoznaje, istraživanja i saznanja u meni su stvorila potrebu da sejem život i da ga stvaram gde god da sam. Moja odgovornost se nije završavala samo u vidokrugu mog deteta, ona je počela da obuhvata sve što je živo. Uz dete počela sam da uzgajam bilje, voće, povrće. Da obrađujem zemlju rukama kako bih što više bila u kontaktu sa Majkom. Počela sam da obraćam pažnju na to šta jedem, šta koristim od proizvoda, preparata... Koliko je uzurpiram ili zagađujem svojim postojanjem, a koliko sam joj vredno dete.

Svoje dete sam odgajala u skladu sa prirodom. Da je poštuje, voli i koristi odgovorno. Njega sam negovala i hranila isključivo prirodim preparatima, negovala ga lekovitim biljem i kupkama. Učila ga ljubavi i prihvatanju svakog živog stvora, jer svaki živi stvor je od iste Majke potekao.

Šest godina kasnije, na svet sam donela i drugo dete, divnu zvezdicu Taru. Sigurnija u sebe, ovu trudnoću sam iznela veoma lako. Bez strahova, bez opterećenja. Bez nerviranja oko stvari koje ne mogu da promenim. Čak je i sam porođaj protekao onako kako sam ga zamišljala. Brzo, lako, kao po naručenom tajmingu.
Ponovo sam se suočila sa istim predrasudama "grčevi, zubići, plakanje, nespavanje, bolovi...", ali ovaj put sam ih mnogo lakše oterala. Znala sam da će u mojoj porodici i u mom domu vladati onakva energija kakvu sejem. Ako dozvolim da sumorni oblaci tudjih misli zaklone moje sunce, u mojoj porodici će vladati tmurna klima. Kao Majka, kao Svesno biće, kao Žena i kao Boginja, ne smem da dozvolim da bilo šta zaklanja zrake namenjene onima koje volim.

Zato i sada savetujem svim Trudnicama, Majkama, Ženama, Boginjama da veruju Majki Prirodi, da veruju sebi, da ne dozvole da ih pokolebaju predrasude, strahovi i sumorne prognoze. Vreme će biti onako kako vi odlučite da bude.

Budite hrabre, postojane i sigurne u sebe jer ste vi naslednice Majke Prirode.

Komentari

Ostavite komentar

Blog o zdravlju, prirodnim tretmanima i ishrani